Rep grdobine versus Bonaca i Tamjanika

Svake godine sredinom maja meseca idem u posetu mojim drugarima Mirjani i Draganu,  inače rođenim novosađanima koji  leto provode u svojoj kući na moru. Krenuo sam put Perasta u Crnoj Gori da provedem jedan fini produženi vikend sa dragim prijateljima. Perast je inače idealno mesto za odmor, gradić koji je smešten  u podnožju brda Sveti Ilija, prelepih kamenih kuća  tik uz more sa pogledom koji je pucao prema   tesnacu  Verige u Boki kotorskoj. Inače Verige su najuži deo bokokotorskog zaliva, dužina je  samo 250 metara. Ono što je najzanimljivije naziv Verige je dobio iz vremena vladavine kralja Lajoša, koji je 1831. godine prolaz zaprečio lancima ( verige = lanac ) kako bi onemogućio prodor venecijanskim galijama u Kotorski zaliv i napad na grad Kotor, koji je tada bio pod mađarskim protektoratom.

Trebalo mi je dosta vremena da stignem do Perasta ali mi to nije bio problem pošto sam jedva čekao da se okupam i da uživam u debelom hladu u  dvorištu kuće mojih prijatelja. Naravno umalo da zaboravim i sa čašom nekog dobrog vina, znam da na moru ima lepih crnogoskih vina, ali sam ja ipak poneo par boca vina iz Srbije.

Moramo da ih uparimo sa nekim morskim specijalitetima da vidimo kako se slažu, da nađemo svršen spoj vina i hrane.

Nakon osam sati duge vožnje bio sam na cilju, Mirjanu i Dragana sam zatekao pored ribarskog čamca, video sam da su pazarili neku ribu od lokalnog ribara. Bila je to Grdobima žutka koja obitava u vodama Jadrana. Bio sam oduševljen, drugari su planirali da moj dolazak proslavimo uz ovu ribu, čiji izgled nije baš najlepši ali je zato preukusna.

Drugari su odlučili da spremaju jedno klasično jelo tipično za primorje. Bio je to  brudet od grdobine ali sam  ja uspeo da ih odgovorim od te nemere i predložio da napravim rep grdobine sa sušenim paradajzom i kremom od karfiola. Dragan i Mirjana su bili protiv toga, jer su govorili da sam umoran od puta i da nije red da ja kao gost spremam večeru. Brzo sam ih ubedio, da  treba  da spremam jelo, jer to meni ipak  predstavlja veliko zadovoljstvo.

Pre spremanja jela, okupao sam se u moru da se malo osvežim, voda je bila hladna jer je bio početak sezone ali mi je to odgovaralo. Nisam se brisao peškirom jer obožavam kad mi se so sasuši na koži, obukao sam majcu i stavio kecelju bio sam spreman za kuvanje. Sada osvežen prvo sam odvojio  dve boce vina koje sam poneo sa sobom da se lepo ohlade. Vina koja će po meni savršeno pratiti rep grdobine biće Bonaca limited Chardonnay berba 2013. vinarije Aleksić iz Vranja, a druga boca bila je Tamjanika berba 2013. vinarije Ivanović iz Aleksandrovca.

Došla je na red i riba, meni je bio potreban samo rep međutim morate da znate dve stvari  ako se nekad sretnete sa svežom grdobinom, prva je da težina jetre kod grdobine iznosi 2/3 telesne težine. A  druga  da pri čišćenju ribe od utrobe, želudac  nikako ne bacate jer je posebno tražen delikates.

Nakon sat vremena provedenih u kuhinji jelo je bilo servirano, vino je bilo idealno ohlađeno, seli smo za sto na travnjaku iza kuće  i sa čašama u ruci krenuli da uživamo uz srpsko vino i jelo fino.

Svi smo ćutali dok je bilo hrane u tanjiru i vina u čašama, a nakon toga smo krenuli da sumiramo utiske, da li su vina ispartila jelo. Dao sam prednost Mimi, ona je odabrala Bonacu, taj bistri šardone izrazito žute boje, mirisa tropskog voća i hrastovine sa prijatnim voćnim ukusom i kremaste strukture činio je idealnu kombinaciju sa mesom grdobine i kremom karfiola. Dragan je odabrao Tamjaniku raskošno vino slamnasto-žute boje sa zelenim odsjajem,  mirisa tamjana i bosiljka, u ustima voćnih tonova ananasa i jagoda prosto je vapilo za sušenim paradajzom, kremom karfiola i blagom slanoćom mesa grdobine.

Druženje smo nastavili u čamcu, poneli smo vina, otisnuli smo se od obale, Dragan je veslao, noć se polako spuštala na Perast, plovili smo prema Verigama.

Za trenutak mi se učinilo da sam video onaj lanac koji je postavio kralj Lajoš, rekoh to  drugarima našta su se oni slatko nasmejali i u glas mi rekli: " Manje vina ! Manje vina ! Biće ovo varljivo leto.

Živeli !

Rep grdobine sa sušenim paradajzom i kremom od karfiola

Potrebno namirnica:

800g  repa grdobine
2 kašike maslinovog ulja

Za ulje od sušenog paradajza:

1 paradajz
3 sušena paradajza iz ulja
5cl maslinovog ulja

Za krem od karfiola:

1 manji karfiol
3dl pavlake za kuvanje
1 kašika butera
2  kašike krem sira
So, biber
200g mladog spanaća

Način pripreme:

Rep grdobine iseći na porcije, posuti biberom i solju. Filete peći u podgrejanom tiganju na maslinovom ulju, po 5 minuta sa svake strane.

Ulje od paradajza:

Paradajzu plitko zarezati po površini i kratko spustiti u ključalu vodu. Izvaditi rupičastom kašikom i spustiti u ledenu vodu. Oljuštiti, odstraniti semenke i iseći na kockice. Sušeni paradajz sitno iseckati, umešati sa svežim paradajzom i maslinovim uljem. Začiniti po ukusu.

Krem od karfiola:

Karfiol razdvojiti na cvetove i kuvati dok ne omekša. Podgrejati posebno pavlaku za kuvanje.

Karfiol ocediti i propustiti kroz blender (ili ga ručno izgnečite). Umešati krem sir, buter i pdgrejanu pavlaku u pire od karfiola. Začiniti sa solju i biberom.

Neposredno pred serviranje zagrejati tiganj. Ubaciti mladi spanać i poklopiti. Nakon što je spanać omekšao ocediti ga od tečnosti i začiniti sa maslinovim uljem, solju i biberom.