Пређи на главни садржај

Tagliatelle od sipinog mastila versus Amber Wine


Qvevri, magična vina iz amfore. Qvevri su tradcionalne glinene posude koje se ručno proizvode u Gruziji i ova tehnologija proizvodnje stara je više od 8000. godina. Proizvodnja qvevrija je veoma složena, znanje se prenosi s kolena na koleno i za sada je ostalo samo nekoliko starih majstora koji mogu napraviti kvalitetan qvevri. Kvalitetna glina koja se koristi u izradi može se naći na samo dva mesta u Gruziji, ručno se kopa, zatim se doprema konjskom zapregom. Melje se u posebnom mlinu uz pomoć konja, proces proizvodnje je izuzetno spor, posuda dnevno naraste tek nekih10 cm i mora se prirodno sušiti. Kada je qvevri gotov, ubacuje se u poseban prostor za pečenje, loži se drvima tri dana i noći, dok iskusni majstor ne kaže da je gotovo. Na kraju se unutrašnjost premazuje pčelinjim voskom, koji glina upija i tako se stvara glazura.
Qvevri se ukopava u zemlju, najčešče napolju, na taj način alkoholna fermentacija tokom jeseni se odvija u idealnim uslovima bez korigovanja temperature, jer zemlja još dugo nakon leta ostaje dovoljno topla, ali i ne pretopla da bi vrenje bilo preburno. Na proleće, kako spoljna temperatura raste, zemlja ostaje relativno dugo sveža, što opet ide na ruku vinu.
Grožđe koje se ubacuje u qvevri mora biti potpuno zrelo i zdravo, bobice se odvajaju od peteljke, zatim se melju, fermentacija se odvija na prirodnim kvascima, maceracija traje 6 meseci, a nakon toga se vino pretače u nove čiste qvevri ili hrastovu burad na dalje dozrevanje u trajanju od 12 meseci.
Qvevri

Usled dugotrajne maceracije belog grožđa vina dobijaju narandžastu boju pa se nazivaju orange wine. Jedno takvo vino je i vinarije Vučurević iz Novog Sada, rajnski rizling berba 2013. koji je fermentirao i macerirao 6 meseci u qvevriju, a nakon toga još 12 meseci u hrastovim buradima.
Kao savršen spoj ovom vinu odabrao sam tagliatelle od sipinog mastila sa inćunima i kaparim
Vino je boje ćilibara, na nosu suve kajsije, bademi, korica narandže, smokve, zatim menta i majčina dušica i tercijalne arome meda i čaja. U ustima snažno, živog tanina, vibrantnih kiselina koje su savršeno pratile ukiseljene kapare, meso inćuna i taljatele bili su idealan pratilac uz dugu završnicu ukusa meda, suvih kajsija i blage gorčine.
Živeli!



                             Tagliatelle od sipinog mastila sa inćunima i kaparima



Za 2 osobe

Sastojci:
-         200 g tagliatella od sipinog mastila
-         1 manja glavica crnog luka
-         4 inćuna
-         100 g kapara
-         3 kašike maslinovog ulja


Priprema:

1.      U dubljem loncu sipati 1l vode, dodati kašiku soli i ostaviti da voda proključa. Zatim dodati tagliatelle i kuvati ih oko 8 minuta. Kada je testenina kuvana, ocediti je i ostaviti sa strane.
2.      U međuvremenu u dubljem tiganju sipati maslinovo ulje, kada je ulje dobro zagrejano, dodati sitno seckani crni luk i dinstati ga 1-2 minuta. Zatim dodati sitno seckane inćune i sve dinstati dok se inćuni ne sjedine sa lukom, još nekoh minut do dva.
3.      Nakon toga dodati kapare, promešati par puta i dodati u tiganj tagliatelle i mešati dok se svi sastojci ne oblože tetsteninu, oko 2 minuta.
4.      Jelo servirati toplo.




Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Dimljena zapečena butkica versus Varijanta

Spremajući fina jela  kojima sam tražio savršen vinski par, primetio sam da sam zaboravio na jednu poznatu namirnicu, slučajno ili namerno ni sam nisam siguran. Bilo je to ono po čemu je Srbija nadaleko poznata , pogađate bio je to dobar planinski  kajmak. Odlučio sam da to promenim i posetim jedno mesto gde po meni nastaje jedan od najukusnijih kajmaka u Srbiji. Osoba koja je pravila ovaj kajmak bila je moja rođena tetka Nada Živković iz sela Brezova. Krenuo sam na put ka manastiru Studenica zadužbini Stefana Nemanje, po mnogima jednom od najlepših srpskih manastira ne samo zbog prfinjene arhitekture vizantijsko-raške škole već i zbog divnog predela na kome je sagrađen. Svojim kolima sam stigao do Studenice, gde su me sačekali Vesna i Ivan,  inače moja sestra od tetke i njen muž. Prebacili smo se u  njihov terenski auto, jer put  do mesta Brezova  nije bio baš u najboljem stanju. Poneo sam par poklona za moje domaćine  ali između ostalog i bocu vi...
Постави коментар
Прикажи све

Savršen ručak u Loftu

Bilo je sunčano subotnje prepodne, Dejana inače moja supruga i ja vozili smo bicikle po  tek  probuđenim ulicama Novog Sada. Obilazili smo grad u potrazi za najkarakterisitičnijim i najvrednijim kućama Novog Sada, imali smo i vodiča u vidu izvrsne knjige: „Novi Sad od kuće do kuće“ .  Autor ove knjige je bila naša sugrađanka istoričar umetnosti Donka Stančić. Zaista vredna knjiga džepnog formata, idealna kada vozite bicikl, sažetih tekstova, osnovnih informacija i pažljivo biranih fotografija namenjena je u potpunosti svakom  profilu čitaoca. Obilazak je trajao nekoliko sati, u pitanju je stotinak kuća razbacanih po obodima i  širem centru grada. Sat na tornju crkve Imena Marijinog  pokazivao je dva popodne, a mi smo se nalazili u blizini, tačnije u ulici Njegoševa br.2 ispred palate“Gvozdeni čovek“. Ova kuća je izgrađena davne 1908. godine u secesijskom stilu arhitekte Karolj Kovača iz Budimpešte. Zanimljivo je da se na samom uglu ove kuće,...
3 коментара
Прикажи све

Wiener Saftgulasch versus Svb Rosa i Zavet stari

Svake godine  poslednja nedelja avgusta, za  moje kolege sa posla Ivicu, Mikija i naravno mene je posebna. Jovan, gazda firme u kojoj radimo u to vreme nas vodi na jezero Plansee  u austrijskoj pokrajini Tirol  koje važi za najčišće jezero sa kategorijom kvaliteta vode broj 1.  Naše druženje predstavlja kako bi u modernom žargonu rekli  "team building"  jer za velike uspehe je potreban dobar tim,  sa sloganom : „ Sami ne mo žemo onoliko koliko možemo zajedno“. Nas četvorica idemo na produženi vikend gde vreme provodimo  u kupanju, ronjenju i dugim šetnjama u prirodi, međutim glavni akcenat se stavlja na hranu i dobru kapljicu. Uglavnom uživamo u ukusnoj austriskoj kuhinji moje kolege više u raznim vrstama piva, a ja naravno u vinima kojih moram priznati u Austriji ima jako puno. Prošle godine smo u povratku sa jezera svratili do Beča i u jednoj od mnogobrojnih bečkih pivnica probali izvrstan Wiener Saftgulasch mit  Se...
Постави коментар
Прикажи све