Teriyaki ražnjići versus McC Pinot Noir

Skoro sam u ovoj rubrici pisao  o Japanu i njihovoj kuhinji, tada sam spomenuo da bih voleo da posetim ovu zemlju izlazećeg Sunca. Želja mi se još uvek nije ispunila ali zato mojim prijateljima Jeleni i Igoru da.

Upravo su se vratili iz Japana gde su proveli dve nedelje, pozvao sam ih u goste da čujem kako je bilo, ujedno planirao sam da napravim neko jelo tipično za Japansku kuhinju i da to zalijemo sa našim vinima.

Još uvek sam razmišljao šta bih tačno spremao ali sam nakon Igorovog poziva bio siguran da će to biti teriyaki ražnjići. Igor mi je rekao da su tokom posete Japanu na svakom koraku uživali u ovim ukusnim ražnjićima. Toliko su bili oduševljeni da su na kraju odlučili da kupe i donesu hibachi roštilj  na kojem se sprema ovo ukusno jelo.

Bio sam presrećan, poneće roštilj sa sobom tako da ću  spremati teriyaki ražnjiće baš kako treba. Sigurno se pitate pa kako su uspeli da donesu roštilj čak iz Japana. Pa evo i malo objašnjenja za one koji ne znaju. Hibachi (火鉢 ) prevedeno sa japanskog znači vatrena posuda, inače spremanje teriyaki ražnjića na hibachi roštilju postoji još od 17. veka. U pitanju je vrlo mali roštilj koji se pravi  od kovanog gvožđa da bi bolje čuvao toplotu, može biti kvadratnog, pravougaonog i okruglog oblika. Obično je dužine od od 12 do 20 santimetara i širine oko 12 santimetara što znači da može bez problema da stane u putnički kofer.

Dok gosti ne dođu ja sam se bacio na pripremu hrane, prvo sam spremio teriyaki sos koji se bazira na tri tradicionalna sastojka. Prvi je soja sosa shoyu koji daje  neophodnu slanoću, zatim mirin pirinčano sirće koje je  zaduženo za kiselinu i šećer koji daje neophodnu slatkoću.

Sama reč teriyaki dolazi od dve japanske reči,teri (照り) koja znači sjaj i yaki (焼き) koja znači žar koja se odnosi na tehnniku spremanja odnosno hibachi roštilj. Za ovu priliku spremio sam pileći file koji sam iseckao na sitne kocke, papriku i mladi luk koji sam nanizao na drvene ražnjiće. Naravno za teriyaki ražnjiće se može koristiti i govedina i morski plodovi, ja sam se ipak odlučio za piletinu jer tu nema greške. 

Ono što je najbitnije teriyaki sos ću koristiti za mazanje ražnjića pri samom kraju roštiljanja jer je to tradicionalna metoda u Japanu. 

Taman kada sam sve pripreme oko hrane priveo kraju, Jelena i Igor su došli, seli smo za sto u dvorištu na koji smo postavili roštilj,  oko njega asure na koje smo postavili tanjire. Zatim  drvene štapiće za jelo i male činije za soja sos da  bi sve izgleda kao u japanskim restoranima.

Dok je Igor pripremao vatru za roštilj ja sam izneo  vino specijalno za ovu priliku. Bilo je to  vino iz fruškogorskog vinogorja koje će idealno pratiti teriyaki ražnjiće, Pinot Noir berba 2012. godine vinarije McC McCulloch,

Otvorio sam vino, sipao ga u čaše, a ražnjići su krenuli da se peku na roštilju, Jelena i Igor su pokušavali da mi dočaraju kako je bilo na putovanju ali ono što je na mene ostavilo najači utisak bila je jedna super priča. Jednog dana tokom posete Tokiu krenula je da pada kiša, iznenada svi ljudi oko Jelene i Igora su otvorili kišobrane, što naravno ne bi bilo ništa čudno   da svi nisu imali potpuno identične  providne kišobrane. Zapitali su se kako je ovo moguće ali ubrzo im je sve bilo jasno. Kada je kiša prestala da pada svi su vratili svoje  kišobrane na predviđena mesta za njihovo odlaganje. Opet se pokazalo da su japanci ispred svih, jedna stvar kao što je kišobran koju stalno zaboravljamo da ponesemo ili gubimo a bez koje ne možemo.  U Japanu je dostupna svima tačnije neka vrsta renta kišobrana za koju neplaćate ništa, kakva priča bio sam pozitivno iznenađen.

Ražnjići su bili gotovi, drugari su bili malo zbunjeni da li će vino ići uz ovo jelo ali nakon par zalogaja i gutljaja vina brzo su shvatili da je to savršen par. Jeleni je ovo vino, sa  svojim  mirisima jagoda i višnji, lepog voćnog ukusa i finih kiselina činilo  idealan spoj sa slatko-kiselom piletinom.

Za Igora je ovaj  pino noar  sa svojim mirisima cimeta i peperminta, voćnim ukusima,  notama mineralnosti i vanile bio  savršen pratilac slatkoće  teriyaki sosa i pečenog luka i paprike.

Nastavili smo dalje da uživamo u pričama sa njihovog puta, slasnim zalogajima i naravno vinu koje se i ovaj put pokazalo kao odličan pratilac jelima internacionalne kuhinje. Ko zna možda će se baš ovaj fruškogorski vinski biser za par godina naći u Japanu,  za stolom japanca koji će uživati uz teriyaki ražnjiće.  Neka naša vina su već stigla do Japana tako da ništa nije nemoguće.

Živeli !

                                    

                                     Teriyaki ražnjići

Za 4 osobe

Sastojci :

za  teriyaki sos

•  100 ml soja sosa shoyu
•  50 ml mirina  pirincanog sirceta
•  2 kašike zutog šećera
•  

  za teriyaki ražnjiće

   -   500 gr pilećeg filea isečenog kao za ražnjiće

    -  12 žica za ražnjiće (mogu i drveni ali onda predhodno potopiti u vodu)

    -  1 poveća crvena paprika

     - 4 struka mladog luka

Priprema :

1. Izmešati sve sastojke za  teriyaki sos i ostaviti sa strane.

2. Pripremiti ražnjiće, ako su drveni potopiti malo u vodu da odstoje, a metalne malo premazati maslacem.

3. Iseći papriku na kocke a mladi luk na kratke parčiće

4. Na ražnjić redjati prvo jedno parče filea zatim komad mladog luka onda komad filea pa komad paprike i tako naizmenično redjati do vrha ražnjića.

5. Ražnjiće zatim premazati uljem i peći 6-8 min na zagrejanom hibachi roštilju. Povremeno okretati, kada su ražnjići skoro gotovi premazati ih teriyaki sosom.
Od ove mase ispadne oko 12 ražnjića.

6. Ove ražnjiće možete takodje pržiti u većem tiganju, nije obavezan roštilj.