Krajem avgusta meseca bio sam u poseti bratu od tetke Živojinu Živkoviću, tačnije obišao sam ga na njegovom radnom mestu. Živojin radi na održavanju mini hidrocentrale na reci Studenica, koja se nalazi u blizini istoimenog manastira. Reka Studenica inače pripada prvoj klasi kvaliteta vode, koja se bez prerade može koristiti za piće, domaćinstvo, privredu, ali i rekreaciju i koja bez sumnje predstavlja raj za sve zaljubljenike u prirodu. Postrojenje je sagrađeno na mestu gde je 1927. godine za potrebe manastirskog bratstva, bila sagrađena hidrocentrala, koja je prestala da radi 1970. godine.
Ova mini hidrocentrala je puštena u rad 2011. godine, snage je 95,4 kilovata sa godišnjom proizvednjom od 600.000 kilovata električne energije koju je predviđeno da koristiti manastir, a svaki višak namenjen je tržištu , koji bi isporučivala Elektroprivreda Srbije.
Živojina sam zatekao u njegovim svakodnevnim rutinskim poslovima na centrali, po njegovoj priči tokom proleća i leta nema puno šta da se radi, jer je ceo sistem automatizovan, međutim najviše problema nastaje tokom jeseni i zime kada se na reci pojavi lišće koja mora ručno da se čisti ili led koji mora da se razbija.
Bio je jako ljubazan i pokazao mi je branu na reci, vodeni put za ribu, kanal i cevi koje vode do centrale, turbinu i agregat. Moram da priznam da je sve lepo urađeno i da se vodilo računa da ni u jednom segmentu izgradnje ove centrale, reka sa svojom florom i faunom, a i sama priroda i njene lepote oko nje ne budu narušene.
Živojin je završavao prepodnevnu smenu pa smo odlučili da ostatak dana provedemo uživajući na obali Studenice tik ispod same brane. Poneo sam sa sobom flašu crvenog vina, Potugizer berba 2014. sorte grožđa Portugizer, vinarije Mačkov podrum iz Iriga sa Fruške gore. Bocu smo ostavili da se hladi u reci, Studenica je inače brza planinska reka, i kako joj samo ime kaže jako je hladna, tokom leta temperatua vode je oko 20 stepeni. To je bilo sjajno jer će vino biti idealno ohlađeno dok mi naravno pripremimo nešto za jelo, odlučilo smo da koristimo namirnice iz okoline. Otišli smo do obližnjeg planinskog sela Brezova, gde Živojin živi, uzeli smo najfiniji kajmak, tetka je spremila domaći hleb od heljdinog brašna, papriku smo ubrali u njegovoj bašti, od komšije smo kupili ukusnu slaninu, a na obližnjem Rudnu nadaleko poznati krompir.
Sada smo imali sve potrebne namirnice, spremaćemo lokalne specijalitete po kojima je ovaj kraj poznat, lovački krompir i papriku na kajmaku. Spustili smo se do reke, sakupili smo suve grane koje je reka izbacila na obalu i založili vatru. Živojin je od nekud doneo neku metalnu rešetku koja će nam poslužiti za pečenje paprike, fin miris pečene paprike širio se obalom reke. Dok se pekla paprika, krompir sa slaninom uvili smo u foliju i ubacili u vatru da se peče. Otvorio sam bocu vina, idealne temperature, svako od nas dvojice je našao ono najbolje u vinu. Lovački krompir je bio gotov, paprika takođe, ostalo je samo da preko nje dodamo po kašiku ukusnog zlatno-žutog kajmaka koji se polako topio, savršen par vina i hrane je mogao da počne. Živojinu je Portugizer modroljubičate boje, sa aromama kupina i trešnje, a u ustima osvežavajuće i voćno činila idealan spoj sa pečenom slaninom, slatkim kromirom i paprikom koja se topila u ustima. Za mene je ovo vino boje trule višnje, sa aromama ribizle i ukusa slatkog voća, lepih kiselina i sočnosti bilo odličan par uz hrskavu slaninu, krompir koji je imao šmek pepela i slatko-slani ukus paprike i kajmaka.
Punih stomaka malo smo odmorilil, reka Studenica je svojom svežinom učinila da nismo primetili da je vanjska temperatura 36 stepeni, Sunce je polako zalazilo iz brda, a mi smo osveženje potražili u kristalno čistoj vodi.
Mrak se polako spuštao nad rekom, vatra se gasila, pirkao je hladan vetrić, sve je utihnulo oko nas, a mi smo uživali u poslednjim gutlajima ukusnog vina, obojica smo se trudili da se maksimalno prepustimo ovom nezaboravnom trenutku. Odjednom posle nekoliko minuta ćutanja, potpuno spontano obojica smo istovremeno postavili pitanje jedan drugome: "Hoćemo sutra ovo da ponovimo?" Prasnuli smo u smeh, sva sreća u autu sam imao još mačkovog vinskog nektara , za ne daj bože. Živeli!
LOVAČKI KROMPIR
Za 2 osobe
Sastojci:
- 4 krompira
- 100 g slanine
- 50 g kajmaka
- 4 čena belog luka
Priprema:
1.
Krompir dobro operite i uzduž ga presecite napola.
Površinu krompira gde nema ljuske zasecite na nekoliko
mesta nožem, pa u proreze ubacite sitno iseckani
beli luk.
2.
Krompir poređajte na pleh i stavite u rernu da se peče.
( ukoliko se nađete u prirodi, možete koristiti vatru,
ali tada svaki krompir pojedinačno treba uviti u aluminijumsku
foliju i tako ga peći u vatri)
Pred kraj pečenja svaki krompir prelijte kajmakom i preko
stavite režanj tanko sečene slanine.
3.
Krompir je gotov kada omekša, a slanina porumeni.
PAPRIKA NA KAJMAKU
Za 2 osobe
Sastojci:
- 4 mesnate crvene paprike
- 2 kašike starog kajmaka
- so
Priprema:
1.
Odaberite nekoliko lepih crvenih paprika i ispecite
ih na plotni ili roštilju. Pečene paprike ubacite u
kesu, pa ih umotajte u novine da se malo potpare.
Kada se paprike ohlade, oljuštite ih i malo posolite.
Potom im odstranite drške i semenke.
2.
U većem tiganju na umerenoj temperaturi rastopite
stari kajmak, pa na njega poređajte pečene paprike
i propržite ih. Služite ih tople uz vruću lepinju ili hleb od heljde.
Ova mini hidrocentrala je puštena u rad 2011. godine, snage je 95,4 kilovata sa godišnjom proizvednjom od 600.000 kilovata električne energije koju je predviđeno da koristiti manastir, a svaki višak namenjen je tržištu , koji bi isporučivala Elektroprivreda Srbije.Živojina sam zatekao u njegovim svakodnevnim rutinskim poslovima na centrali, po njegovoj priči tokom proleća i leta nema puno šta da se radi, jer je ceo sistem automatizovan, međutim najviše problema nastaje tokom jeseni i zime kada se na reci pojavi lišće koja mora ručno da se čisti ili led koji mora da se razbija.
Bio je jako ljubazan i pokazao mi je branu na reci, vodeni put za ribu, kanal i cevi koje vode do centrale, turbinu i agregat. Moram da priznam da je sve lepo urađeno i da se vodilo računa da ni u jednom segmentu izgradnje ove centrale, reka sa svojom florom i faunom, a i sama priroda i njene lepote oko nje ne budu narušene.
Živojin je završavao prepodnevnu smenu pa smo odlučili da ostatak dana provedemo uživajući na obali Studenice tik ispod same brane. Poneo sam sa sobom flašu crvenog vina, Potugizer berba 2014. sorte grožđa Portugizer, vinarije Mačkov podrum iz Iriga sa Fruške gore. Bocu smo ostavili da se hladi u reci, Studenica je inače brza planinska reka, i kako joj samo ime kaže jako je hladna, tokom leta temperatua vode je oko 20 stepeni. To je bilo sjajno jer će vino biti idealno ohlađeno dok mi naravno pripremimo nešto za jelo, odlučilo smo da koristimo namirnice iz okoline. Otišli smo do obližnjeg planinskog sela Brezova, gde Živojin živi, uzeli smo najfiniji kajmak, tetka je spremila domaći hleb od heljdinog brašna, papriku smo ubrali u njegovoj bašti, od komšije smo kupili ukusnu slaninu, a na obližnjem Rudnu nadaleko poznati krompir.
Sada smo imali sve potrebne namirnice, spremaćemo lokalne specijalitete po kojima je ovaj kraj poznat, lovački krompir i papriku na kajmaku. Spustili smo se do reke, sakupili smo suve grane koje je reka izbacila na obalu i založili vatru. Živojin je od nekud doneo neku metalnu rešetku koja će nam poslužiti za pečenje paprike, fin miris pečene paprike širio se obalom reke. Dok se pekla paprika, krompir sa slaninom uvili smo u foliju i ubacili u vatru da se peče. Otvorio sam bocu vina, idealne temperature, svako od nas dvojice je našao ono najbolje u vinu. Lovački krompir je bio gotov, paprika takođe, ostalo je samo da preko nje dodamo po kašiku ukusnog zlatno-žutog kajmaka koji se polako topio, savršen par vina i hrane je mogao da počne. Živojinu je Portugizer modroljubičate boje, sa aromama kupina i trešnje, a u ustima osvežavajuće i voćno činila idealan spoj sa pečenom slaninom, slatkim kromirom i paprikom koja se topila u ustima. Za mene je ovo vino boje trule višnje, sa aromama ribizle i ukusa slatkog voća, lepih kiselina i sočnosti bilo odličan par uz hrskavu slaninu, krompir koji je imao šmek pepela i slatko-slani ukus paprike i kajmaka.Punih stomaka malo smo odmorilil, reka Studenica je svojom svežinom učinila da nismo primetili da je vanjska temperatura 36 stepeni, Sunce je polako zalazilo iz brda, a mi smo osveženje potražili u kristalno čistoj vodi.
Mrak se polako spuštao nad rekom, vatra se gasila, pirkao je hladan vetrić, sve je utihnulo oko nas, a mi smo uživali u poslednjim gutlajima ukusnog vina, obojica smo se trudili da se maksimalno prepustimo ovom nezaboravnom trenutku. Odjednom posle nekoliko minuta ćutanja, potpuno spontano obojica smo istovremeno postavili pitanje jedan drugome: "Hoćemo sutra ovo da ponovimo?" Prasnuli smo u smeh, sva sreća u autu sam imao još mačkovog vinskog nektara , za ne daj bože. Živeli!
LOVAČKI KROMPIR
Za 2 osobe
Sastojci:
- 4 krompira
- 100 g slanine
- 50 g kajmaka
- 4 čena belog luka
Priprema:
1.
Krompir dobro operite i uzduž ga presecite napola.
Površinu krompira gde nema ljuske zasecite na nekoliko
mesta nožem, pa u proreze ubacite sitno iseckani
beli luk.
2.
Krompir poređajte na pleh i stavite u rernu da se peče.
( ukoliko se nađete u prirodi, možete koristiti vatru,
ali tada svaki krompir pojedinačno treba uviti u aluminijumsku
foliju i tako ga peći u vatri)
Pred kraj pečenja svaki krompir prelijte kajmakom i preko
stavite režanj tanko sečene slanine.
3.
Krompir je gotov kada omekša, a slanina porumeni.
PAPRIKA NA KAJMAKU
Za 2 osobe
Sastojci:
- 4 mesnate crvene paprike
- 2 kašike starog kajmaka
- so
Priprema:
1.
Odaberite nekoliko lepih crvenih paprika i ispecite
ih na plotni ili roštilju. Pečene paprike ubacite u
kesu, pa ih umotajte u novine da se malo potpare.
Kada se paprike ohlade, oljuštite ih i malo posolite.
Potom im odstranite drške i semenke.
2.
U većem tiganju na umerenoj temperaturi rastopite
stari kajmak, pa na njega poređajte pečene paprike
i propržite ih. Služite ih tople uz vruću lepinju ili hleb od heljde.
Коментари
Постави коментар