Xomo Zero u Berberaju

Svi koji su barem jednom dolazili u Novi Sad čuli su priču o ulici Laze Telečkog, ulica prepuna barova i klubova, gde izlaze mladi, gde je opuštena atmosfera i odličan provod. Nažalost to je bilo nekada i sa zatvaranjem kultnih mesta "Divan Dućan" i "Kuća Mala" te dolaskom novokomponovane muzike u ulicu, Laze Telečkog je izgubila stari ugled koji je uživala. Postala je mesto gde izlaze ljudi kojima je najbitnije da se pokažu izgledom, novcem i drugačijim ponašanjem. 

Rade i Andrija alias Brica

Na svu sreću nije sve tako crno, postoji jedan bastion sa parolom "No pasaran", tu negde na sredini ulice, gde Laze Telečkog preseca Mite Ružića, baš tu ćete naći mesto koje pruža otpor lošim stvarima. U epicentru navale kiča i šunda, na prvim barikadama stoje ljudi čija srca kucaju jako, najače ritmom pravog pravcijatog undergrounda Novog Sada. To su momci i cure okupljeni oko projekta  PUBeraj & Berberaj. Pub i frizerski salon, dva lokala u jednom, koja dele samo jedna staklena vrata, kuća dobre muzike, lepih frizura, brada i cuge. Vlasnik je Andrija alias Brica, generator ideja i pobunjenik. Čovek koji preko dana šiša i sređuje brade u Berberaju. i to sve uz odlične zvuke trip-hopa, repa i drum and bass. A tokom večeri svoje radno mesto ustupa  bendovima, pod njegovog salona se pretvara u binu sa sve muzičkim instrumentima. Primetio sam ta crno bela polja na podu Berberaja, koja su me podsetila na spot za pesmu " Crno bijeli svet" Prljavog kazališta. Po takvim istim poljima je Davorin Bogović igrao pre tačno trideset i pet godina i širio neverovatnu energiju. Tako i sada  kroz vrata Barberaja neki novi klinci, a bogami i starija ekipa prže hard core, punk, rock i jazz svirke u pravcu  PUBeraja, pa dalje niz ulicu Laze Telečkog, na čitav grad, šireći tako taj duh pobune i pozitivni vajb.

Pogađate da je ovo mesto gde se i ja šišam, uz čašu dobrog burbona, jer vino tek treba da bude u ponudi, dok čekam svoj red, znam da Brici pričam o vinima i hrani i o mojoj potrazi za njihovim savršenim parom.

Slušajući me tako u poslednjih par godina koliko se već šišam kod njega, odlučio je da mu ja nešto tako napravim. Ali pod uslovom da savršen par vina i hrane probamo tu kod njega, naravno da sam prihvatio. Pošto PUBeraj nije imao kuhinju jelo sam pripremio kući, odabrao sam lepu ukusnu kremastu čorbicu od tikvica i pinjola sa dodatkom rendanog parmezana. 

Ovu čorbica je bila jednostavna za spremanje, a obična ringla u PUBeraju je bila dovoljna da se zagreje i posluži, nekako mi je ovo jelo skroz išlo uz ovu priču. Kod izbora vina  vodio sam se  Bricinom željom da to bude roze, bio je to Homo Zero 2013. gazdinstva Cilić iz Lozovika pored Jagodine, čist merlo i to sve sa jedne parcele. Ideja vinarije je bila da proizvede dobar, suvi roze za aperitiv ali sa snagom da isprati različite delove obeda.

Dogovorili smo se da me prvo ošiša, i sredi bradu, taman da prekratimo vreme dok se vino lepo ohladi. Nakon pola sata bio sam gotov, seli smo za sto u PUBeraju, poslužio sam čorbicu uz  tanko sečeno parče hleba. Sipao sam nam rashlađeni roze intezivno crvene boje u čaše, širio se dopadljivi voćkasti miris umerenog inteziteta. U ustima osvežavajuće, Brica je rekao da mu je ovo dopadljivo i lagano vino, sa voćnim ukusima jagoda, prijatne slasti i dobrih kiselina bilo savršen pratilac slasti tikvica, blagih kiselina od paradajza, orašastog ukusa pinjola i slanoće rendanog parmezana.

Vidim da se ovaj dopadljivi roze, zanimljivog imena i etikete baš, baš dopao Brici, uparen sa čorbicom bo je to pogodak u centar savršenog para vina i hrane. Samo mu nije bilo jasno zašto baš ovo ime za roze, rekao sam mu da sam zahvaljući vlasniku vinarije i čoveku koji je napravio ovo vino gospodinu Miši Ciliću saznao pravo značenje. ZERO  šatrovački od roze, HOMO od HOMO SAPIENS, dakle dedukcijom HOMO ZERO - jedini roze za LJUDSKU upotrebu.

Nastavili smo da uživamo u ostatku večeri uz vino, iz razgovora koji smo vodili, zaključili smo nažalost da za sada ovog jela neće biti na meniju ali zato Cilića zasigurno da. Homo Zero je bio kao stvoren za PUBeraj & Berberaj, jedno je sigurno  burbon ću zameniti rozeom dok čekam svoj red za šišanje. Krenuo sam kući pozdravljajući se sa Bricom na pragu, sa zvučnika se začula stvar Disciplin A Kitschme, "Neukusu treba reći Ne, bilo kada i bilo gde", pogledali smo se obojica i rekli: " To je to, no pasaran!"

Živeli!

                                                  ČORBA OD TIKVICA I PINJOLA

za 4 osobe

Sastojci:

- 500 g tikvica

-30 ml maslinovog ulja

- 1 veliki crni luk

- 2 velika paradajza

- 2 čena belog luka

- 50 g pinjola

- 800 ml bujona od povrća

- biber

- vezica svežeg peršuna

-  suvi origano

-  suvi bosiljak

- 2  velike kašike hlebnih mrvica

- 2 kašike narendanog parmezana

Priprema:

1.

U dubljoj šerpi pržite na maslinovom ulju  sitno seckani crni luk

dok ne postane zlatno žut. Dodajte paradajz narazan na kockice

 koji ste prethodno oljuštili i dinstajte još oko 10 minuta stalno 

mešajući. Dodajte sitno seckani beli luk, pinjole i biber i dinstajte

još oko 5 minuta.

2.

Ubacite tikvice narezane na kockice i kuvajte još oko 10 minuta.

U šerpu ulijte otprilike oko 800 ml bujona od povrća pa dodajte 

peršun, origano i bosiljak. Supu kuvajte oko 15 minuta.

3.

Čorbu zgusnite dodavanjem hlebnih mrvica i na kraju dodajte 

narendani parmezan.