Wine Fork

Svakog poslednjeg petka u mesecu održava se novosadska kritična masa kojom se promoviše vožnja biciklova kao zabavan i zdrav način prevoza. Uvek se trudim da ne propustim ovaj događaj, jer je pravo uživanje voziti se u velikoj grupi biciklista. Međutim ono što me uvek fascinira jesu ljudi koji se pojavljuju na svojim malo drugačijim biciklovima od standardnih koje viđamo svaki dan na ulicama. Oni su naravno uvek u centru pažnje svih učesnika kritične mase, jedan takav  neobično visoki bicikl vozi  i moj prijatelj Zoran Tegeltija alias Zoka Noa Kuf. Dogovorio sam se sa Zokom da dođem do galerije Noa Kuf, gde nastaju ove neverovatni biciklovi ili ti kufosipedi kako ih je on nazvao. Biće to odlična prilika da se malo bolje upoznam sa ovom pričom, uz moje obećanje da ću napraviti neko fino jelo koje ćemo zaliti sa dobrim vinom. Galerija Noa Kuf je mala, porodična, kreativna radionica, aktivna u oblasti primenjenog dizajna, sa proizvodnjoim odeće kao osnovnom delatnošću. Svoj autentičan

Sredinom juna ove godine bio sam na nezaboravnom sedmodnevnom  proputovanju po Makedoniji. Na put sam krenuo s dugogodišnjim prijateljem Zlatkom, po profesiji montažer i snimatelj i iznad svega veliki zaljubljenik u fotografiju. Ono što nas obojicu povezuje je ljubav prema prirodi, pa smo odlučili da posetimo najveći nacionalni park u Republici Makedoniji, Nacionalni park "Mavrovo". Put nas je naveo na mesto Mavrovo koje se nalazi na nekih 32 km od Gostivara, Mavrovo je smešteno u severozapadnom delu Republike Makedonije, koje se nalazi u okviru visokoplaninske oblasti Mavrovo. Sa svojih stotinak meštana, naselje je položeno visoko, na 1240 metara nadmorske visine, na severoistočnim visovima planine Bistre pa ga odlikuje oštra planinska klima. Severoistočno se protezala Mavrovska visoravan, koja je 1947. godine podizanjem brane pretvorena u Mavrovsko jezero, koje  nas je u stvari najviše interesovalo. Tačnije hteli smo da posetimo crkvu Svetog Nikole koja se nalazila po

Krajem avgusta meseca bio sam u poseti bratu od tetke Živojinu Živkoviću, tačnije obišao sam ga na njegovom radnom mestu. Živojin  radi na održavanju mini hidrocentrale na reci Studenica, koja se nalazi u blizini  istoimenog manastira. Reka Studenica inače pripada prvoj klasi kvaliteta vode, koja se bez prerade može koristiti za piće, domaćinstvo, privredu, ali i rekreaciju i koja bez sumnje predstavlja raj za sve zaljubljenike u prirodu. Postrojenje je sagrađeno  na mestu gde je 1927. godine za potrebe manastirskog bratstva, bila sagrađena hidrocentrala, koja je prestala da radi 1970. godine. Ova mini hidrocentrala je puštena u rad 2011. godine, snage je 95,4 kilovata sa godišnjom proizvednjom od 600.000 kilovata električne energije koju je predviđeno da koristiti manastir, a svaki  višak namenjen je  tržištu , koji bi  isporučivala  Elektroprivreda Srbije. Živojina sam zatekao u njegovim svakodnevnim rutinskim poslovima na centrali, po njegovoj priči tokom proleća i  leta nema

Spremajući fina jela  kojima sam tražio savršen vinski par, primetio sam da sam zaboravio na jednu poznatu namirnicu, slučajno ili namerno ni sam nisam siguran. Bilo je to ono po čemu je Srbija nadaleko poznata , pogađate bio je to dobar planinski  kajmak. Odlučio sam da to promenim i posetim jedno mesto gde po meni nastaje jedan od najukusnijih kajmaka u Srbiji. Osoba koja je pravila ovaj kajmak bila je moja rođena tetka Nada Živković iz sela Brezova. Krenuo sam na put ka manastiru Studenica zadužbini Stefana Nemanje, po mnogima jednom od najlepših srpskih manastira ne samo zbog prfinjene arhitekture vizantijsko-raške škole već i zbog divnog predela na kome je sagrađen. Svojim kolima sam stigao do Studenice, gde su me sačekali Vesna i Ivan,  inače moja sestra od tetke i njen muž. Prebacili smo se u  njihov terenski auto, jer put  do mesta Brezova  nije bio baš u najboljem stanju. Poneo sam par poklona za moje domaćine  ali između ostalog i bocu vina koja sam nameravo da uparim sa

Obožavam italijansku kuhinju i njihove paste tako da slobodno mogu reći da je jedna od najboljih na svetu. Naročito volim da spremam domaću testeninu, inače nemam ništa protiv kupovne ali kada je  sami napravite  ukusi jednostavno ne mogu da se porede. Sam proces spremanja testa nije jako komplikovan ali izrada različitih oblika testenine zna da bude problematična. Ja iskreno nemam preterano puno iskustva, nije da se ne trudim ali sam  ipak odlučio da sebi olakšam i da svoj kuhinjski pribor ponovim sa mašinom za razvijanje testa. Školska drugarica moje supruge Vera, bila je na odmoru u Italiji, pa sam naručio jednu mašinu za testo, onu pravu" made in Italy". Danas dolazi kod nas u goste pa sam odlučio da je obradujem jednim italijanskim jelom, punjenim raviolima Testo i punjenje za raviloe sam spremio pre njenog dolaska, mislim da će ovo punjenje sa  mešavinom pečene šargarepe, đumbira i ljute paprike biti pravi pogodak. Pošto znam da Vera voli bela vina, odabrao sam dve

Za spremanje ovog jela koristio sam belo vino Ponente 2013. vinarije Trapan iz mesta Šišan u Istri. O kakvim vinima i kvalitetu se ovde radi najbolje govore reči vlasnika vinarije Bruna Trapana  : " Vino za nas nije samo proizvod, vino  je za nas  život. " Naravno kod ovog uparivanja vodio sam se starim pravilom koje kaže : "Vino koje je u jelu, neka bude i u čaši. " Tako da je bilo očigledno da ovo vino napravljeno od sorte grožđa Malvazija istarska upotrebim u uparivanju vina i hrane. Ponente je osvežavajuće  vino voćno-cvetnog ukusa, srednjeg tela sa prijatnom gorčinom badema i izrazite mineralnosti u samoj završnici, prisutan je slani ukus u ustima koji savršeno prati  mineralnost  u mesu  škampa. Škampi na buzaru je jedno jednostavno i  ukusno jelo koje se jako brzo sprema i sa kombinacijom ovakvog vina daje sjajne rezultate u ovom perfect matchu. Živeli !                                                         ŠKAMPI NA BUZARU Za 4 osobe

Svakog 1. Maja supruga i ja iskoristimo priliku da odemo iz grada u prirodu. Ove godine smo odlučili da odputujemo do  mojih roditelja koji žive u malom živopisnom mestu Ušće na Ibru smeštenog na pola puta između Raške i Kraljeva. Spakovali smo stvari za par dana, naravno i par boca vina i rano ujutru krenuli na put, nakon četiri sata vožnje bili smo u Ušću. Mesto se nalazi u šumovitoj oazi netaknute prirode, na ušću dveju reka Studenice i Ibra. Malo smo se odmorili i odlučili da ne gubimo vreme, već da odemo na mali izlet sa mojim ocem Milenkom. Moj otac inače strastveni ribolovac hteo je da nam pokaže prelepe slapove na Kraljskoj reci koji su se nalazili na par kilometara od Ušća, a koje je on jako dobro poznavao iz svojih ribolovačkih avantura. Izlet je prošao odlično bilo je preskaknja potoka, prelaska peko visećeg mosta, uživanje u slapovima Kraljske reke, malo smo i pokisnuli ali baš zahvaljujući toj kiši uspeo sam da u povratku kući sakupim dvadesetak puževa u obliž

Bio je ponedeljak 23. novembar tekuće godine kada sam krenuo na put do svojih roditelja, oni su živeli u varošici Ušće na nekih trista kilometara od Novog Sada. Razlog moje posete bila je slava Sveti Mrata koju su  slavili moji roditelji , slavila se u utorak ali sam ja ipak odlučio da krenem dan ranije da bi roditeljima pomogao oko spremanja slave Inače reč je o prazniku Mratindanu koji pada 24. novembra i posvećen je svetom mučeniku Stefanu Dečanskom, sinu kralja Milutina i ocu cara Dušana. U njegovim žitijima zapisano je da je po naređenju neobaveštenog oca bio oslepljen, a po zapovedi lakomislenog sina u starosti udavljen. Sveti Nikola prikazao mu se u hramu na Ovčem polju i obećao da će mu vratiti vid. Sveti Stefan je proveo pet godina u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja(Pantokratora). Svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagodanošću izazvao je divljenje monaha celog Carigrada. Kada je prošlo pet godina, Sveti Nikola vratio je vid kralju Stefanu koji je o